Filic music

Analogna ili digitalna tehnologija? 

Pojava digitalnih uređaja za snimanje zvuka izazvala je potpuno prirodne i prilično žestoke rasprave oko pitanja koja je tehnologija bolja. One se u principu najčešće vode između stručnjaka tradicionalista, i onih koji sa više elastičnosti prihvataju nova tehnološka unapređenja. Međutim, ovo pitanje je veoma slično pitanju ko je bolji: najbolji kamion na svetu ili najbrži sportski auto na svetu?
Jednostavno, radi se o dvema tehnologijama koje u različitim kategorijama daju bolje rezultate jedna od druge. Kao sto kamion moze da ponese više tereta od sportskog automobila, tako je i dinamika (odnos signala i šuma) u digitalnoj tehnologiji neuporedivo bolja od analognog snimka. Međutim, sportski automobili je neuporedivo brži od kamiona, bas kao što je prirodnost, vernost i kvalitet same prenešene informacije, dakle snimljenog zvuka neke violine ili klavira jos uvek (i biće jos dugo) na strani analognog zapisa.

 Digitalna tehnologija je svojom pojavom iznedrila jednu potpuno novu vrstu pristupa muzici, stvorila neverovatno veliki broj pravaca, žanrova i podvrsta muzike, i donekle uticala na formiranje jedne sasvim nove vrste razmišljanja o zvuku i njegovom kvalitetu u celini. Kada je muzika lakog žanra u pitanju, gotovo u poslednji plan su bačena akustična svojstva prirodnih muzičkih instrumenata, i njihova primena uopšte. I upravo iz ovakvog pristupa problematici snimanja zvuka proizilaze idejni nesporazumi oko razlike u kvalitetu dveju nepotrebno konfrontiranih tehnologija.Zaista potpuno nepotrebno, jer svaka od njih može dati nesto novo i dobro. Pametniji ljudi, odnoso čitava jedna armija kompozitora 20. veka, bazira kvalitet svog stvaralaštva između ostalog i na mudrom i pažljivom kombinovanju analogne i digitalne tehnologije. Jednostavno, jedinstvo suprotnosti uvek je donosilo pomak napred.

Akustičko podešavanje kontrolne sobe 

Za dijagnosticiranje stanja akustike unutar same prostorije neophodan je merni mikrofon, analizator spektra i ton generator, a za eventualne korekcije i grafički ekvilajzer. Evo kako izgleda i sama operacija: visokokvalitetni merni mikrofon se postavlja na mesto gde sedi snimatelj zvuka, a usmerava se prema zidu odakle zvučnici emituju zvučne talase. Sa ton generatora se otpočinje emitovanje tzv. roze šuma (pink noise) karakterističnog po tome što u sebi sadrži sve frekvencije audio spektra, dakle od 16-20 000Hz.

Pažnja se zatim usmerava na merni instrument, analizator spektra (spectrum analyser) koji vrlo jasno prikazuje koje se frekvencije u prostoriji više čuju (koje nisu dovoljno apsorbovane ili koje zvučnik, ali i sama prostorija kao svojevrstan rezonator, favorizuje). To su po definiciji uvek niske frekvencije. Ako se nakon korekcija u pozicijama apsorbira više ništa ne može popraviti, u monitorski lanac se povezuje što precizniji stereo graficki ekvilajzer, pomoću koga se postepeno utišavaju problematične frekvencije na svakom zvučniku posebno, dok se stanje na analizatoru spektra ne normalizuje.Tek tada mozemo reci da su akustički uslovi u kontrolnoj sobi sređeni i pripremljeni za preciznu audio kontrolu.